Koštana, Bora Stanković 
Vrsta: Maturski | Broj strana: 15 | Nivo: Srednja škola

Садржај:
Увод ................................................................................................................3
1. Борисав Станковић – биографија ..................................................4
2. Опис дела „Коштана“ .....................................................................6
3. Радња романа по чиновима ............................................................8
4. Опис и улога ликова ......................................................................10
5. Песме певане у драми Коштана ...................................................12
6. Врање – место дешавања драме ...................................................13
Закључак ......................................................................................................14
Литература ...................................................................................................15
Увод
Најзначајнији приповедач овог раздобља јесте Борисав Станковић (1876-1927). По тематици он је најизразитији регионалиста међу нашим реалистима, а по психологији ликова, поступку и стилу један од зачетника наше модерне прозе. У својим приповеткама, драмама и романима дао је слику родног града Врања на прекретници између турског времена и модерног доба, онако како су то раније учинили Ј. Игњатовић са Сент-Андрејом и С. Сремац с Нишом.
Коштана представља посебно дело наше драмске литературе. Грађена на мотиву трагичне индивидуалне побуне против света и суровости једне заостале друштвене средине, она је дала нашој литератури неколико ванредних ликова, у чијим трагичним судбинама, поред нечег што одувек карактерише људску природу и њене исконске полете ка слободи и срећи.
Борисав Станковић – биографија
Позната је чињеница да је Борисав Станковић врло рано остао без родитеља - губитак велики сам по себи, а још већи с' обзиром на време у које пада - у доба детињства. Закинут је у љубави кад му је била насушна. Присиљен је да за кору хлеба ниже венце чорбаџијског лука док се комшијска деца играју жмурке. Осуђен је као и свако сироче, да брзо сазри, да се у сиромаштву склања пред свима, па и да узмакне пред вољеном девојком "рањав и жељан". Приморан је да пише молбе и писма уредницима и књижарима не би ли искамчио који грош зарађен у списатељским мукама. Привикнут од раних дана да ћути и кад га вређају и понижавају, да се каје и кад није крив, Борисав Станковић тражи склониште у себи, у самоћи. Сувише болно је доживео неузвраћене љубави да би престао да подозрева судбину оличену у смрти и немаштини од које чак и љубав бежи. Сав усредсређен на мали простор једне балканске паланке, Борисав Станковић је, у ствари , погледом стремио у дубину, у њој тражеци зрно истине о човеку. Својом уметношћу оснажио је стару мисао да је све у свему само кад се иде до краја. Према томе ма колико била регионално обојена, његова уметност је општељудска.
Време рођења је други биографски податак који се такође битно одразио на Станковићево књижевно дело. Узме ли се као тачна било која од помињаних година његовог рођења (1875, 1876, 1877...), њоме се може означити један од најпресуднијих догађаја у новијој историји Врања - ослобођење од Турака и припајање Србији. Пријатељи и биографи Борисава Станковића једнодушни су у оцени да је он, као и његове књижевне личности, био повучен у себе, шкрт на речима и осмесима. Све што га се дотицало поимао је чулно. Испољавао се исто тако - страствено, грчевито, нагонски и силно.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com